Ponosna sam na svoju majku!

             Ova žena je moja majka. Za koji mesec će napuniti 87. godina ali na njoj se one ne vide. Zašto? Upravo zato što ih ona ponosno nosi kao i sve minule godine, koje je ni malo nisu štedele. Ostala je veoma rano bez roditelja, očuvao je njen stariji brat, zatim se udala za mog oca, izrodila je četvoro dece od kojih je prvo, nažalost ubrzo umrlo. Od samo očeve plate, uspeli su da naprave kuću, a stariju sestru, mene i mlađeg brata su iškolovali i izveli na put. Moja majka je oduvek radila sve muške poslove, barabar sa mojim ocem a on je to, naravno umeo da ceni. Nažalost, moj otac je 2010.god. preminuo. Moja majka je to naravno veoma teško podnela jer su se poštovali i imali razumevanja jedno za drugo, za razliku od sadašnjih bračnih supružnika.
             Iako moja majka živi u kući sa mojim bratom i njegovom porodicom, ( ali zasebno), ona je takoreći nezavisna od njih. Živi od tatine penzije, sama kuva, čisti, pere, po nekada sama ide u prodavicu, na pijacu i sl. Pomognemo joj i svi mi po nekada ali ona je po tom pitanju, ponosna jer ne želi, kako kaže, nikoga da opterećuje. Zdravlje joj je naravno narušeno, s'obzorom na njene godine, ali ona i sada ume i može sama da usluži i sebe i druge. Hvala Bogu nije senilna i mogu slobodno reći da je poprilično mudra i razumna. Iako u zadnje vreme oseća nestabilnost u hodu, jedva smo je ubedili da koristi štap jer je uvek negirala potrebu da ga koristi i nikako ne može da prihvati činjenicu da TREBA MI NJOJ POMAŽEMO A NE ONA NAMA.
              Ja živim oko 5 km udaljena od svoje majke, ali koristim svaku priliku da je obiđem i svaki drugi ili treći dan odem autobusom kod nje i vidim koliko joj to znači.
              PONOSNA sam na svoju majku, volim je, kao što sam volela i svog oca i želim joj od srca da živi još dugo. Jer jedna je MAJKA!