Dok je bilo hladno vreme, pošto nisu mogli napolje, moj unuk Mihajlo (u zelenom duksu) i unuk mog brata Lazar, često su svoje dečje nestašluke i igre, obavljali u kući moje majke. Tu su se igrali loptama do mile volje, vozili bicikle i sl., dok smo mi pratili da ne naprave neki haos u kući. Hvala bogu nisu, ipak su to razumna dečica. A sada, napolju je lepo vreme, konačno stiglo proleće, pa će te njihove aktivnosti biti realizovane u dvorištu.
Нема коментара:
Постави коментар