Sa mojim mlađim unukom Mihajlom nikada nije dosadno. Toliko smešnih situacija nam svakodnevno priređuje, da su ćerka i zet često bili u prilici da zabeleže neke od njih. A ovog puta to je uradio moj stariji unuk Nikola, jer ga mlađi brat bez pogovora sluša. Uverite se i sami...
23. фебруар 2011.
17. фебруар 2011.
DOMAĆI LEK PROTIV HOLESTEROLA
Potrebno je:
3 limuna
3 glavice belog luka i
1 litar vode
Priprema:
Očisti beli luk pa zajedno sa celim limunom samelji u mašini za mlevenje mesa (ja sam izmiksala u blenderu). Skuvaj vodu i odjednom ubaci samleven limun i beli luk i ostavi da izbije još jedan ključ. Ostavi se sve da stoji 12 časova a onda se sve lepo procedi kroz gazu i sipa u flašu (dobije se 1 litar). Flaša se drži u frižideru.
Način upotrebe:
Svako jutro se popije po 1 dl na prazan stomak. Kada se popiju 4 flaše napravi se pauza 20 dana pa nastavi još 40 dana. Kura traje 6 meseci.
12. фебруар 2011.
MOJ BLAM
Verujem da smo svi mi, bar jednom u životu, doživeli neki svoj blam i da smo se postideli sami sebe zbog toga, ali sve je to sastavni deo života. Iskrena da budem, razmišljala sam da li uopšte da pišem o svom blamu, ali, sada, kada se setim te situacije, ja se iskreno nasmejem.
Imala sam tada oko trideset godina, ne znam tačno koliko, analize krvi su mi pokazale da imam malo povišen šećer, nešto iznad 6,10 što je granica, pa sam dobila uput za internistu. Ja se naravno, bukvalno, prepala od straha, jer sam pomislila da sam "odmah dijabetičar". Uđem ja kod lekara, sednem na stolicu i on meni: "Svucite se do pola!" Ja onako izgubljena i preplašena, skinem kaput (bila je zima), i sve ostalo i ostanem u brusu. A on opet: "Skinite i to" Šta ću, lekar je, valjda tako mora, skinem ja i brus, posluša on lepo mene slušalicama, a onda:"Legnite na krevet!", pregleda me, normalno, opipavajući, stomak, jetru, želudac, i kad završi sa pregledom, reče da se obučem, a on sede za svoj sto i poče da piše izveštaj.
E, tek sada nastadoše moje muke... među stvarima, nema mog brusa. Prevrćem po njima, gledam da nije pao dole, okrećem se okolo, ma jok! Primetio čovek da sam se uzvrpoljila i pita me šta tražim. Ja mu kažem:"Nema mi brusa!" i tako me oblije crvenilo, da nisam znala gde se nalazim. Ustane i on i zajedno u potragu. Traži i on, na stolu i ispod stola, na krevetu, povlači krevet da nije pao iza, a njega nema pa nema. Bože, kako sam se jadno i bedno osećala, onako izgubljena, pokrivajući se majicom i kad više nisam znala gde da ga još tražim, uhvatim se za džep od kaputa i u njemu brus. Verovatno sam ga, onako u košmaru, nesvesno gurnula tamo. Rekoh: "Evo ga doktore!" i on se nasmeja, a ni dan danas ne znam da li mu je sve to bilo zabavno ili se nasmejao mojoj gluposti. U svakom slučaju, ja sam se tako brzo obukla i bukvalno izletela iz njegove ordinacije. Učinilo mi se da sam unutra bila čitavu večnost.
Prošlo je dugo vremena, a da o tome nisam nikome pričala. A onda, kako je vreme prolazilo, po nekada bih se setila tog događaja i uhvatila bih sebe, kako se nasmejem svemu tome. Kasnije sam o tom svom blamu spričala i nekim svojim koleginicama. Naravno, njima je sve to bilo smešno i simpatično, pa sam tako i ja vremenom, taj svoj blam prihvatila kao nešto, što se može svakome desiti u životu.
Eto, ja sam podelila svoj blam sa vama, a vi, tumačite ga kako hoćete, a volela bih da i vi ispričate neki svoj, verujem da ga imate, bar neki malecki...
Imala sam tada oko trideset godina, ne znam tačno koliko, analize krvi su mi pokazale da imam malo povišen šećer, nešto iznad 6,10 što je granica, pa sam dobila uput za internistu. Ja se naravno, bukvalno, prepala od straha, jer sam pomislila da sam "odmah dijabetičar". Uđem ja kod lekara, sednem na stolicu i on meni: "Svucite se do pola!" Ja onako izgubljena i preplašena, skinem kaput (bila je zima), i sve ostalo i ostanem u brusu. A on opet: "Skinite i to" Šta ću, lekar je, valjda tako mora, skinem ja i brus, posluša on lepo mene slušalicama, a onda:"Legnite na krevet!", pregleda me, normalno, opipavajući, stomak, jetru, želudac, i kad završi sa pregledom, reče da se obučem, a on sede za svoj sto i poče da piše izveštaj.
E, tek sada nastadoše moje muke... među stvarima, nema mog brusa. Prevrćem po njima, gledam da nije pao dole, okrećem se okolo, ma jok! Primetio čovek da sam se uzvrpoljila i pita me šta tražim. Ja mu kažem:"Nema mi brusa!" i tako me oblije crvenilo, da nisam znala gde se nalazim. Ustane i on i zajedno u potragu. Traži i on, na stolu i ispod stola, na krevetu, povlači krevet da nije pao iza, a njega nema pa nema. Bože, kako sam se jadno i bedno osećala, onako izgubljena, pokrivajući se majicom i kad više nisam znala gde da ga još tražim, uhvatim se za džep od kaputa i u njemu brus. Verovatno sam ga, onako u košmaru, nesvesno gurnula tamo. Rekoh: "Evo ga doktore!" i on se nasmeja, a ni dan danas ne znam da li mu je sve to bilo zabavno ili se nasmejao mojoj gluposti. U svakom slučaju, ja sam se tako brzo obukla i bukvalno izletela iz njegove ordinacije. Učinilo mi se da sam unutra bila čitavu večnost.
Prošlo je dugo vremena, a da o tome nisam nikome pričala. A onda, kako je vreme prolazilo, po nekada bih se setila tog događaja i uhvatila bih sebe, kako se nasmejem svemu tome. Kasnije sam o tom svom blamu spričala i nekim svojim koleginicama. Naravno, njima je sve to bilo smešno i simpatično, pa sam tako i ja vremenom, taj svoj blam prihvatila kao nešto, što se može svakome desiti u životu.
Eto, ja sam podelila svoj blam sa vama, a vi, tumačite ga kako hoćete, a volela bih da i vi ispričate neki svoj, verujem da ga imate, bar neki malecki...
10. фебруар 2011.
VICEVI O LAŽIMA
Negde pred zoru muž se vraća kući i žena ga, naravno, dočekuje pitanjem:
- Gde si ti do sada?
- Uf! - odmahnu on rukom. - Imali smo sednicu do pola noći i kad smo završili, morao sam da odvezem sekretaricu kući. Onda me je pozvala na kafu i kad smo popili kafu, ponudila mi je da malo odspavam kod nje, pošto je već bilo kasno. Tako sam ostao ...
- Nemoj da lažeš - prekide ga žena ljutito. - Sigurno si se kartao celu noć!
- Primetio sam da me žena laže - reče ljutiti muž prijatelju s kojim se sreo na ulici.
- Kkao si primetio?
- Noćas se nije vratila kući i kad sam je pitao gde je bila, rekla mi je da je provela noć kod sestre?
- Pa šta?
- Laže! Ja sam proveo noć sa njenom sestom.
Razmetljivac razgovara sa prijateljem i hvali se svojim lovačkim uspesima:
- Za šest godina ulovio sam 999 zečeva!
- Što bar ne zaokružiš na 1000?
- Taman posla, da lažem zbog jednog zeca!
- Gde si ti do sada?
- Uf! - odmahnu on rukom. - Imali smo sednicu do pola noći i kad smo završili, morao sam da odvezem sekretaricu kući. Onda me je pozvala na kafu i kad smo popili kafu, ponudila mi je da malo odspavam kod nje, pošto je već bilo kasno. Tako sam ostao ...
- Nemoj da lažeš - prekide ga žena ljutito. - Sigurno si se kartao celu noć!
- Primetio sam da me žena laže - reče ljutiti muž prijatelju s kojim se sreo na ulici.
- Kkao si primetio?
- Noćas se nije vratila kući i kad sam je pitao gde je bila, rekla mi je da je provela noć kod sestre?
- Pa šta?
- Laže! Ja sam proveo noć sa njenom sestom.
Razmetljivac razgovara sa prijateljem i hvali se svojim lovačkim uspesima:
- Za šest godina ulovio sam 999 zečeva!
- Što bar ne zaokružiš na 1000?
- Taman posla, da lažem zbog jednog zeca!
5. фебруар 2011.
PAS SKIDA BEBI PANTALONE
Moja ćerka i zet vodili decu u manastir Tumane kod Golupca. Sve je tamo tiho, mirno, prelepo, a onda se u crkvenoj porti pojavio mali pas, koji se okomio na mog mlađeg unuka i uporno pokušavao da mu skine pantalonice. Stigao je do pampersa, a onda je ćerka prestala da snima dalje, jer je shvatila da sa kucom nema šale. Zaista smešna situacija, i smešna i neobična. Pogledajte!
Beba gleda trbušni ples
Na rođendanu mog starijeg unuka, u dečjoj igraonici, naravno bio je i moj mlađi unuk. I on je uživao na svoj način. Video je "trbušnu plesačicu" i znao je gde treba pritisnuti, kako bi krenula da pleše. Eto, iako ima tek nešto više od godinu dana, zna i on šta muškarci vole. Ljubi ga baka! Pa uživajte i vi malo...
Пријавите се на:
Постови (Atom)