Svi mi imamo prijatelje, ali prave prijatelje možemo izbrojati na prste jedne ruke. E, takvi naši prijatelji žive u Valjevu, a naše druženje i prijateljstvo traje više od 30 godina. Svako leto smo išli zajedno na more sa decom, dok smo bili mlađi. Jeste, daljina čini da sada nismo u mogućnosti da se družimo non-stop, ali možda je i to jedan od razloga, što to zajedničko vreme provodimo ispunjeno. Često smo kod njih u Valjevu, još češće su oni kod nas u Požarevcu. Prošlog meseca smo bili njihovi gosti i, kao i uvek, obilazili smo predivne predele Valjeva i njegove okoline. Uživala sam u prelepim, još uvek zelenim padinama, iako je zlatna jesen već stigla.
. Ovog puta smo obišli Brankovinu, udaljenu od Valjeva nekih 12 km. i posetili spomen-etno komplex sa grobovima kneza Alekse Nenadovića, vojvode Jakova Nenadovića, diplomate prote Mateje Nenadović i njegovog sina, poznatog pisca, čika Ljube Nenadovića.
U okviru kompleksa postoji crkva Svetih Arhanđela izgrađene1830 god. i nekoliko etno kuća.
Ovo je jedna od njih, u koju sam zavirila i slikala njenu unutrašnjost.
U ovom komleksu nalazi se i škola u kojoj je stanovala i završila Osnovnu školu naša poznata pesnikinja Desanka Maksimović, rođ. 1898. god. a preminula 1993. godine. U toj školi je njen otac bio učitelj. Škola je obnovljena 1985.god. Po svojoj želji, sahranjena je ovde, u porti, nedaleko od crkve.
Njena humka, danas izgleda ovako.Pokrivena je jesenjim lišćem i cvećem...
Drago mi je bilo što sam sa suprugom i našim prijateljima posetila ovo poznato turističko mesto, utiske sam sređivala celog popodneva, a sutradan smo bili u posetu Manastiru Lelić. Postaviću svoje fotografije u sledećem postu.
