Ne znam da li ste imali priliku da pročitate moj post Ovo vredi videti gde sam pisala o našim najboljim prijateljima, o našim druženjima i sl. Ova nedelja je tužna za mog supruga i mene, jer nas je naš izuzetno odan i veran prijatelj In memoriam Milan Miša Bogosavljević prerano i zauvek napustio. Bio je izuzetno dobar suprug, otac i deda a i prijatelj kakvog bi svi poželeli da imaju. Odrastao je sa mojim suprugom a posle završene škole, otišao je u Valjevo, zaposlio u "Krušik", oženio, dobio ćerku, zatim unuku i unuka i nakon teškog i po zdravlje opasnog rada u toj fabrici, otišao u zasluženu penziju. Daljina nas nije sprečavala da se intenzivno družimo, provodimo zajedno godišnje odmore na more u Baškoj vodi, Nove godine, prvomajske praznike itd. Nikada neću zaboraviti njegov vedar duh, humor i volju za lepim druženjem i putovanjem Put u manastir Lelić . Na njegovo poslednje putovanje, odvela ga je opaka bolest i ne mogu se pomiriti sa tim da ga više nikada neću videti. Verujem da će tamo negde, pronaći svoj mir i spokoj, a mi ćemo uvek čuvati u srcu lepe uspomene na njega, jer on to zaslužuje.
Zaista mi je teško i suosjećam s tobom tugu i bol pri gubljenju najboljeg prijatelja.Znam kako je to teško i koliko boli i para srce.Nema tih riječi utjehe,jer prijateljstvu nema cijene,a to je teško kad se izgubi najbolji prijatelj.Vrijeme ljeći rane,uz tebe sam.
ОдговориИзбришиHvala ti draga prijateljice od ♥ na divnim rečima utehe. U pravu si da vreme leči rane, ali njegovo mesto kao našeg najboljeg prijatelja niko ne može zauzeti, ostaće prazno...
ОдговориИзбриши